Основна школа "Свети Сава" Дивош

Дивош је насеље у северозападном делу општине Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2002. било је 1585 становника (према попису из 1991. било је 1527 становника). Близу села се налази манастир Кувеждин, један од 16 манастира на Фрушкој Гори. Поред манастира Кувеждин, у непосредној близини села се налазе и манастири Света Петка (Петковица) и манастир Дивша (Ðипша). Најближа насеља селу у кругу од 5-6 километара су Чалма, Шишатовац и Стара Бингула у сремскомитровачкој општини и Бингула у шидској општини.

Село је специфично за војвођанске услове, пошто се састоји из три дела, међусобно удаљена 100-200 метара. Канал Јарош дели село на два већа дела, постављена на падинама изнад долине потока – Велику Страну и Малу Страну, док се у самој долини потока налази трећи део, Прњавор. Прњавор је у прошлости сматран посебним насељем уз манастир Кувеждин, али је припојен селу због блиске везе са другим деловима данашњег села.

Центар Дивоша налази се на Великој Страни, близу места где се Велика Страна спаја путем са Малом Страном. У центру села налази се омањи трг окружен православном Црквом Св. Георгија (културно добро од великог значаја), месном канцеларијом, основном школом и локалном продавницом. У средини трга налази се споменик изгинулим становницима у Другом светском рату. На Малој Страни налази се игралиште месног фудбалског клуба “Хајдук”.

За атар села Дивоша везано је и једно важно археолошко откриће. У делу атара према суседном селу Чалма деведесетих година прошлог века пронађен је и чувени златни аварски појас из 6. века, који је највероватније припадао кагану Бајану или неком другом од високих великодостојника тога времена. На то упућује и раскошна израда појаса и његове тежине (око килограм злата украшеног драгуљима). По финоћи израде и декоративним мотивима сирмијумски златни аварски појас издваја се од свих сродних, досада нађених предмета.

Према записима, грб Дивоша је имао модро поље преко којег су две унакрстно положене гране, а између је био сребрни лемеш који симболизује занимање становништва.

Данашњи Дивош има 570 кућа (и 70 празних), са око 1.500 становника.

Давне 1973 године основна школа “Пинки” Дивош постаје део матичне школе у Сремској Митровици, и носи нови назив “Владимир Назор”. Године 1993 долази до промене назива школе на захтев запослених и школа почиње да носи назив “Свети Сава”. Школа располаже са скромним радним простором а у оквиру школе организован је рад предшколског одељења. Укупне површине 680 м2, са пет учионица и кабинетом информатике годинама већ припрема ђаке за животна искушења.

Истакнути ђаци у Дивошу су др Димитрије Фрушић – лекар и новинар, владика Стефан Ластавица, др Ђорђе Вуштар, мр Бора Чекеринац – историчар, Бранислава Миловановић-Бељански – судија, Митар Ристић – професор руског језика, Бранко Чанчар – новинар, Стеван Крстић – агроном, Ђорђе Јовановић – пољопривредни инспектор